
САҲНА
Гиряҳои пушти парда,
Дар ниқоби хеш барда,
Мурда мурда ханда карда,
Нақшофар зиндагӣ кард.
Шояд он рузе, ки саҳна
Дошт бумбаст, оҳ, раҳ на,
Пойи у шояд бараҳна
Нақшофар зиндагӣ кард
Фарқ не, ранҷида бошад,
Ё аҷалро дида бошад,
Боядаш хандида бошад
Нақшофар зиндагӣ кард.
Саҳнаи умраш дигаргун,
Аз ғами дунё ҷигархун,
Ханда бар лаб, лек маҳзун
Нақшофар зиндагӣ кард.
Умр бо ӯ гандагӣ кард,
Риштаҳояш кандагӣ кард,
То даме ки бандагӣ кард,
Нақшофар зиндагӣ кард!

СЦЕНА
За декорацией – от слез глаза блестят,
На сцене их не видно – грим наложен.
На день стократ от смеха погибать –
Так лицедей и век свой прожил.
И если зрелище на сцене,
Игрой входило в круг порочный.
Он в нём кружился словно дервиш –
Так лицедей и век свой прожил.
Нет дела никому, что он унижен,
И наяву увидел смерти образ,
Смеяться на подмостках должен —
Так лицедей и век свой прожил.
А жизнь его – иная сцена,
Там всё печально и залито кровью,
Улыбка на губах, а в сердце рана,
Так лицедей и век свой прожил.
Судьба с ним обходилась скверно,
Рвались бесшумно жилы жизни,
До вздоха крайнего – невольник сцены –
Так лицедей и век свой прожил!
перевел Сулейман
Шломо Шарифи
